Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kamata". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



UVOD

Šta je to kamata i šta su kamatne stope? Kakva je priroda kamate? Koji su njeni izvori? Kakav je to oblik cene? Kako deluje na novčanom tržištu kao i na tržištu kapitala? Kako deluje u privredi u celini? Koje su osnovne funkcije kamate? Da li se kamata može ukinuti kao nepotrebna, ili čak štetna u privredi. Na ova, i još neka pitanja pokušaćemo da odgovorimo u ovom radu.

CENA NOVCA - KAMATA

Sa stanovišta prirode cene novca – kamate postoji više različitih shvatanja:

1) Kamata je cena za "odricanje od likvidnosti". Prema ovoj teoriji vlasnik raspoloživog novca se, za određeno vreme, odriče od potrošnje ili upotrebe svog novca pozajmljujući ga drugom subjektu na određeno vreme. Na taj način smanjuje svoje sopstvene rezerve likvidnosti, a za to vreme dobija naknadu u obliku kamate. Ako se radi o određenom rizičnom ulaganju onda se na to dodaje i određena stopa posebne premije za rizik.

Kada nastupi period visoke inflacije koja je viša od nominalne kamatne stope, tada dolazi do prelivanja novčane vrednosti od zajmodavca ka zajmoprimcu tj. korisniku novca. Jednom rečju, inflaciona dobit se preliva industrijskom kapitalisti.

U tom slučaju dolazi do velikog topljenja kredita, tako da poverioci gube, a dužnici dobijaju u tim uslovima i ta pojava se naziva dužnička dobit.

3) Kejnzijanska teorija kamatne stope polazi od stava da kamatna stopa treba da bude što niža da bi se podstakle investicione najave i namere preduzetnika. To je takozvana "politika jevtinog novca". U trenutcima kada je "sklonost likvidnosti" odnosno, želja za zadržavanjem neutrošenog dohotka i novca, visoka a time i štednja, a slabe investicije, kamatna stopa se mora oboriti da bi se dao stimulans investicijama i obeshrabrila štednja. Na taj način se kamata stavlja u funkciju odnosa sklonosti štednji, potrošnji i investicijama, u zavisnosti od stanja i kretanja privrede. Niska kamate je takođe i u funkciji antikrizne politike. Kamata, dakle, reguliše tzv. "tražnju novca" a posebno spekulativnu tražnju novca.

4) Monetaristička teorija kamatne stope polazi od stava da je kamatna stopa samo cena novca, koja se tretira u sklopu drugih cena. To je samo cena jednog od oblika imovine u kojem se može držati kapital (akcije, obveznice, čekovi, fiksni kapital, ljudski kapital, inflaciona stopa). U zavisnosti od njihovog odnosa vlasnik kapitala menja strukturu svoje imovine, podešavajući je prema najvećem prinosu koji pruža pojedini oblik imovine, ali i prema stepenu likvidnosti tih oblika imovine.

Razlikuju se realna i nominalna kamatna stopa.

Navedene teorije predstavljaju teorije koje su danas dominantne. Osim njih, postoje i druge, manje značajne, teorije kamata.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]